Citroen 2CV je definitivno najpoznatiji model ove marke i jedan od
najpopularnijih i najsimpatičnijih modela koji ikada stvoreni u
Francuskoj. Tokom druge polovine prošlog veka postao je simbol ove
zemlje, jednako kao što su to crno vino, Ajfelova kula ili hleb
“baguette”. Svojom pojavom, specifičnošću i unikatim kvalitetima bio je i
još uvek jeste, stvarnost milionima kupaca kojima je zbog neverovatne
simpatičnosti i šarma ostao zauvek u srcu.
Storija o ovom
legendarnom automobilu počinje još pre Drugog Svetskog rata kada je
uprava Citroena poverila Pierre Michelinu ( sinu osnivača čuvene fabrike
guma ) i njegovom bliskom kolegi i imenjaku Pierre Boulangeru, razvoj
projekta malog, popularnog, jednostavnog i ekonomičnog automobila. Šifra
pod kojom je projekat vođen je bila TPV ( toute petite voiture ) i
ciljevi su bili da se stvori automobil udobnosti američke limuzine, sa
dobrim kočenjem i ponašanjem na putu. Ovi zahtevi se najbolje mogu
ilustrovati legendom koja kaže da je od kontruktora traženo da naprave
“korpu za jaja” koja će moći da se koristi i na najgorem terenu a da se
ni jedno jaje nerazbije. Oni su to bukvalno shvatili pa je budući
Citroen ostao bez krova, kao i korpa.
U svakom slučaju, razvoj je počeo još 1936, a prvi prototipovi su
stvoreni krajem 1939. godine. Ti prvi modeli su imali magnezijumsko
ogibljenje, dosta aluminijuma pri konstrukciji, samo jedan far, brisače
koji su se pokretali manuelno, boxer motor od 2 cilindra koji se
startovao samo na “kurblu”. Kabina je bila urađena u totalno asketskom
stilu i osim volana i menjača, ništa više nije postojalo.
Međutim, nakon otkazivanja Pariskog salona automobila, 1939. godine i
mraka koji se spustio na Evropu, razvoj je prekinut. Ipak, i u uslovima
rata i okupacije, Pierre Boulanger, sa saradnicima je uspevao da radi na
ovom projektu. Nakon kraja rata
, potreba za automobilima u oslobođenoj
Francuskoj je bila ogromna ali je kupovna moć bila izuzetno slaba. Da bi
još pojeftinili automobil, stručnjaci u Citroenu su predstavili
predprodukcisku verziju koja ima karoseriju i šasiju od čelika a ne od
aluminijuma i magnezijuma, farove i brisače u paru i menjač sa četiri
brzine.
U jesen 1948. godine, tačnije 7. oktobra, nakon deset
godina Pariski salon automobila ponovo otvara svoje kapije i Pierre
Boulanger ponosno predstavlja svetskoj javnosti Citroen 2CV. Novi model
ne liči na ništa što se do tada proizvodilo i reakcije publike su razne
ali je gužva na Citroenovom štandu ubedljivo najveća. U maloj brošuri
koja se delila posetiocima stoji, da je cena novog modela 185 000
franaka, najjeftiniji automobil na francuskom tržištu a da će se prvi
primerci isporučivati tokom 1949. Ovi prvi modeli su poznati kao serija
“A” i poznaju se po motoru od samo 375 ccm koji je imao 9 KS i razvijao
maksimalnu brzinu od 69 km/h. Pogon je bio na prednjoj osovini što je za
ono vreme bilo napredno rešenje. Samo ime “2CV“ je značilo - deux
chevaux vapeur – odnosno – 2 konja, sto je naziv poreske grupe u koju je
ovaj automobil upadao.
Tržište je dobro odgovorilo na ovaj model. Iako je bio
najjeftiniji i dalje je bio skup za većinu potencijalnih vozača
posleratne Francuske ali je mnogima davao nadu da će jednom sesti za
volan sopstvenog automobila. Oni koji su uspeli da skupe novac dobijali
su 2CV u samo jednoj boji – sivoj. Od 1955. godine, motor dobija veću
zapreminu od 425 ccm i snagu od 12 KS. Ove verzije su poznate pod
oznakom “AZ”. Karakteristike automobila, pored već spomenutih bile su i
nepostojanje poklopca prtljažnika koji je bio prekriven tkaninom kao i
krov a nakon brojnih žalbi korisnika, 2CV je isporučivan sa metalnim
poklopcem. Promene na karoseriji osim ove su bile minimalne a 1958.
godine se predstavljaju dva nova modela. Prvi je Commercionale odnosno
teretna verzija koja je odmah bila odlično prihvaćena i 2CV Sahara 4 x
4, veoma interesantan model. Reč je o automobilu sa dva motora od kojih
je jedan montiran napred a drugi nazad i pogonom na sva četiri točka.
Ova varijanta je stvorena da bio se rešili problemi koje je standardni
model ima na teškom terenu. Oba motora su imala zapreminu od 2425 ccm,
dakle mnogo veći agregati a ponašanje na terenu je bilo van svakog
očekivanja. Ipak, ovaj veoma specifičan automobil je napravljen u samo
694 primerka, do 1971. godine.
U šezdesete godine, 2CV ulazi kao već etabliran model sa širokim
krugom kupaca, širom Evrope. Kako je ekonomska moć rasla, ovaj model se
više ne kupuje kao osnovno vozilo nego kao life – style automobil koji
je posebno bio blizak hippi generaciji. U ovoj dekadi se i utvrđuje
njegov kult status a čak se dokazuje i na takmičenjima i to na teškim
off road stazama gde lakoća konstrukcije i izvrsno ogibljenje odnose
pobede. Upravo ovih godina, 2CV dobija nadimak “spaček” pod kojim nije
bio poznat samo kod nas. Pored toga tokom ove decenije, promene na
karoseriji su izraženije mada su i dalje samo estetske a enterijer
postaje malo bogatiji.
Godine 1968. u ponudu se uvodi model Dyane koji predstavlja samo
dizajnerski moderniji 2CV. Motori su ostali isti ali se snaga povećava
na 18 KS. Već 1970. pojavljuje se i jači motor od 602 ccm i 33 KS koji
se ugrađuje kako u spaček tako i u Dyane. Naftna kriza sedamdesetih
održava produkciju ovog modela na visokom nivou tako da iako nema nekih
velikih promena, spaček i dalje je u vrhu popularnosti. Zbog svog
malozapreminskog motora i skromne snage, potrošnja je bila niska i
iznosila je 5 – 6 litara goriva na 100 pređenih kilometara. Tokom
sedamdesetih, pojavljuju se i specijalne verzije kao što je Sport ali je
razlika u odnosu na standardne modele samo estetska.
Početkom osamdesetih, svi 2CV modeli dobijaju veći rezervoar i,
napokon, disk kočnice. 1981. godine, predstavlja se popularna
“Charlston” verzija koja je imala prepoznatljivu karoseriju farbanu u
dve boje ( bordo – crna ) i koja je kod nas bila veoma vožena. Do 1985.
godine, promene se sastoje od modifikovanog karburatora i novih
sigurnosnih pojaseva. Te godine, na tržištu se pojavljuje još jedna
specijalna verzija nazvana France 3 ili Beachcomber, u stvari je to
običan beli spaček sa plavim linijama na karoseriji. Koliko god ovaj
automobil bio prilagodljiv, kraj se ipak video i u junu 1990. godine
poslednji primerak legendarnog 2CV je izašao iz fabrike u Portugalu
nakon 5 i po miliona prizvedenih jedinica.
Iako deluju krhko i slabo, spačeci su ustvari jako izdržljiva
vozila. Verovatno zbog toga što je na njima sve tako pojednostavljeno da
i nemože da se kvari. Šalu na stranu, uvek je važilo pravilo da samo
orjentaciono mehanički obrazovani vlasnik može da potpuno održava svoje
vozilo. U svakom slučaju, svojim mnogobrojnim kvalitetima, 2CV je
zaslužio veliki broj poklonika širom sveta, pa čak i na tržištima na
kojima nije ni bio prisutan. Kod nas je bio omiljen i veoma popularan a
danas kao i u ostalim Evropskim zemljama ih je moguće videti na ulicama,
u svim varijantama. Pored izdržljivosti i neospornog šarma, posebno je
legendarna njegova stabilnost i ona ponekad zaista zna da začudi. Dugo
je 2CV bio poznat kao automobil koji je nemoguće prevrnuti.
Baš zbog takve stabilnosti i izdržljivosti, 2CV je bio čest na
maratonskim relijima onog doba, a jako modifikovane verzije su
učestvovale čak i na prvim Paris – Dakar relijima. Jednostavno,spaček se
nije plašio ni veline pustinje, ni snega i leda.
U svakom
slučaju ako ste jedan od mnogobrojnih ljubitelja ovog modela, za početak
druženja vam nije potrebno mnogo novca, naprotiv. Širom sveta postoje
mnogi klubovi koji okupljaju vlasnike a berza delova i vozila je velika.
Za taj trud i uloženi novac dobijate jedan od najsimpatičnijih
automobila u istoriji i vernog prijatelja a znajući kako lepši pol
reaguje na ovaj model, verovatno i prijateljicu...
Nema komentara:
Objavi komentar